Нумизматичка збирка, годинама уназад систематично сакупљaна, броји око 1000 примерака металног и папирног новца, углавном са нашег подручја, и припада временском распону од XVII до педесетих година XX века.

Окосницу нумизматичке збирке чине примерци турског кованог новца који је, на нашем подручју, био у оптицају до 1912. године.

Новац са којим су Турци дошли у балканске земље био је акча (бели новац), ситни сребрни новац, кован од времена султана Орхана (1326-1359) до краја XVII века.


Најстарији примерак кованог турског новца, из наше збирке, потиче из 1695. године и кован је за време султана Мустафе II (1695-1703), сина Махмуда IV, а најмалађи из 1912. године, кован у време султана Мехмеда V (1909-1918), сина султана Абдул Хамида II.

У нумизматичкој збирци Музеја највише су заступљене : акче, аспре, грошеви, паре, металици, учлуци, алтулуци, меџедије, велика копча и пиластри.

У раздобљу турске владавине, на подручју данашње Србије, радило је неколико ковница турског новца: Ново Брдо, Кучајна и Београд. Назив последње врсте турског сребрног новца пара (од арапске речи бара- сребро), присутна је и данас као назив стотог дела савременог српског динара.

У 19. веку, у време владавине Карађорђа и кнеза Милоша, у Србији је у оптицају био велики број различитих монета, претежно турских, затим дубровачких, венецијанских, аустријских, угарских и других европских монархија тога доба. Током тог периода користиле су се 43 врсте страног новца.

Кнез Михаило Обреновић донео је решење о ковању српске монете зване пара. Тако је настао ковани новац израђен од легуре бакра у апоенима од један, пет и десет пара, са ликом кнеза Михаила на аверсу и годином издања 1868.

Нова новчана јединица динар, искована је у сребру 1875. године. Она је носила лик кнеза Милана, а израђена је у апоенима од 50 пара, један и два динара.

Последњи новац са ликом владара из династије Обреновића потиче из 1897. године, када је у сребру искован новац од једног и два динара са ликом краља Александра I Обреновића. Од 1904. године, након смене на престолу, кује се новац са ликом новог владара Петра I Карађорђевића.

Кнежевина Црна Гора сопствени новац добила је почетком XX века. Црна Гора је свој новац ковала у бечкој ковници и према аустријским узорима. Први црногорски ковани новац, перпер, издат је на основу указа књаза Николе 1906. године, док се сребрни новац почео ковати 1909. године. Због ковања у емисијама малог обима, представљају ретке и вредне нумизматичке примерке.

Након завршетка Првог светског рата, на територији новостворене Краљевине Срба Хрвата и Словенаца у оптицају су се затекле разне врсте кованог новца. Тај новац је постепено замењиван и већ 1920. године у употреби је био новац нове државе под називом динар. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1929. године постаје Краљевина Југославије, па се приступило ковању новца са новим називом државе.

У периоду до 1941. године емитован је новац различитих номинала и састава метала, а израђиван је углавном у Бечу. Са последњом емисијом кованог новца Краљевине Југославије, насталом 1938. године, новац је почео да се израђује у земљи, у Државној ковници у Топчидеру.

После Другог светског рата, први ковани новац Југославије кован је 1945. године. Од тада па до данас, све промене у државном уређењу, праћене су одговарајућим елементима као што су грб и назив државе: Демократска Федеративна Југославија, Федеративна Народна Република Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Савезна Република Југославија.

Осим поменутог, значајан део нумизматичке збирке чини и новац суседних држава: Аустрије, Аустро-угарске, Мађарске, Бугарске, Грчке, Албаније, Италије, Румуније као и Немачке и Русије, кован у периоду од друге половине XIX до половине XX века.