Први
археолошки радови у новопазарском крају изведени су далеке
1952. године на локалитету Напреље, 2 км источно од Новог
Пазара. То су била сондажна истраживања којима су откривени
остаци насеља винчанске културне групе.
Након тога, 1957. године, предузета су истраживања
цркве св. апостола Петра и Павла, познатије
као Петрова црква. Дошло се до сазнања да у архитектури овог
здања има неколико фаза које припадају различитим временским
периодима, почевши од 6. па до 17. века. Испод темеља Петрове
цркве истражен је тумул у ком је сахрањивање вршено током
бронзаног и гвозденог доба, а у 6. веку пре нове ере ту је
сахрањен и представник домаће аристократије чији је гробни
инвентар, због свог богатства и значаја, ушао у научну литературу
под именом “Новопазарски налаз”.
Археолошка истраживања у порти Петрове цркве одвијала су се
и почетком деведесетих година.
Затим су уследила систематска истраживања манастирског комплекса
Ђурђеви Ступови изграђеног 1171.
године. Ова истраживања су почела 1960. године и са мањим
прекидима трајала до средине осамдесетих година. Упоредо са
археолошким истраживањима рађено је и на конзервацији објеката
у комплексу, првенствено на цркви св. Ђорђа, задужбини Стефана
Немање.
Значајну прекретницу за археологију новопазарског краја представља
1971. година. Те године је Секретаријат за образовање, науку
и културу СР Србије образовао Комисију за истраживање комплекса
средњовековног Раса. Исте године су почела систематска археолошка
истраживања комплекса на ушћу Себечевске реке у Рашку и то
на локалитетима: Градина, Пећина, Трговиште –
насеље и Трговиште – црква са некрополом. На
свим овим локалитетима истраживања су трајала до почетка деведесетих
година. Нешто касније, 1973. године, почела су и археолошка
истраживања манастирског комплекса Сопоћани,
као и рад на конзервацији цркве, живописа и откривених остатака
манастирских грађевина.
После уписа Старог Раса са Сопоћанима у Листу светске културне
и природне баштине УНЕСКО-а, 1979. године, учињен је радикалан
заокрет у укупном третману и поступку заштите и уређења ове
споменичке целине. Обавезе преузете Конвенцијом о заштити
светске културне и природне баштине, иницирале су израду Програма
истраживања, заштите, уређења простора и коришћења Старог
Раса са Сопоћанима за период од 1984. до 1990. године.
Систематска истраживања коплекса средњовековног Раса одвијала
су се до 1990. године, када је престало истраживање насеља
и некропола на Трговишту. На Подграђу су истраживања мањег
обима настављена до 1994. године. За тих двадесетак година,
скоро у потпуности је истражен локалитет Градина са знатним
делом Подграђа и пећинским манастиром са остацима цркве св.
Михаила. У оквиру средњовековног насеља Трговиште истражене
су укупно 64 куће које су служиле за трговину, а у исто време
и за становање, као и пет цркава са некрополама. Наведеним
црквама треба додати и рановизантијску гробницу
са меморијом и базилику на десној обали Рашке.
У оквиру Програма за истраживање Старог Раса са Сопоћанима,
рађено је и на систематском рекогносцирању подручја уз прелиминарно
сондажно истраживање најзначајнијих локалитета. Сондирано
је укупно 18 локалитета: седам утврђења, исто толико црквина
и четири насеља. У потпуности су истражене цркве у Дежеви
и на Рељиној градини, као и остаци цркве и дела некрополе
у Постењу и на локалитету Напреље.
Новопазарска Бања је једини локалитет
античког периода на ком су вршена обимнија истраживања. Ту
је откривена мања капела из 3., црква с краја 4. и почетка
5. века и монументална базилика из 6. века.
Од 1987. године у оквиру Програма за истраживање Старог Раса
са Сопоћанима почела су и систематска археолошка истраживања
на локалитету Градина у селу Постењу.
Овај изванредан локалитет још више је добио на значају након
изнете претпоставке да се ту налазе остаци средњовековног
града Раса. Након изнете претпоставке развила се оштра полемика
где се налазио средњовековни град Рас, како у научним круговима,
тако и у средствима јавног информисања. Ова истраживања су
још увек у току и једина која се последњих година одвијају
на подручју општине Нови Пазар.
Поред Програма за истраживање Старог Раса са Сопоћанима, територија
коју покрива Музеј “Рас” истраживана је и кроз друге пројекте.
Тако су праисторијски локалитети истраживани у оквиру пројекта
“Етно-културни односи током бронзаног и гвозденог
доба у средњем подунављу и на централнобалканском подручју”.
Овим радовима је обухваћено 11 локалитета који се временски
могу определити од раног бронзаног до млађег гвозденог доба.
Осамдесетих година почела је реализација пројеката “Археолошко
рекогносцирање са сондирањем локалитета на подручју општине
Тутин”, коме је 1987. године прикључено и подручје
општине Сјеница. Подручје општине Тутин је у потпуности рекогносцирано,
12 локалитета је сондажно истражено: седам утврђења, две цркве
и три насеља. Манастирски комплекс на локалитету Црквине,
на периферији Тутина, у потпуности је истражен. На подручју
општине Тутин налази се и једини палеолитски локалитет у овом
делу Србије, Смолућка пећина.
И подручје општине Сјеница детаљно је рекогносцирано, а сондирана
су утврђења: Градина у Грацу и Велика градина
у Врсеницама, Градина у Тузињу, Самоград у Гргајама, Јеринин
град у Дружинићу. На Великој градини, после
вишегодишњих сондажних истраживања мањег обима, неколико година
вршена су и систематска истраживања. Ту су откривени остаци
утврђења које је подигнуто почетком 4. века, обнављано и живело
до 6, а затим је његово коришћење настављено и током 9-10.
века. Истражени су и остаци цркава брвнара у селима Вапи и
Врсеницама, као и црква на Радишића брду, са делом некрополе.
Од 1997. године на подручју општине Сјеница врше се и археолошка
истраживања средњовековних хумки. На локалитету Кобиљка
до сада је истражено 13 хумки, по 2 на локалитетима
Крајиште и Мравин поље
и једна на локалитету Ханиште у Сугубинама.
Када је у питању истраженост самог Новог Пазара, мора се рећи
да он, као и највећи број градова у Србији, није археолошки
истражен. У оквиру конзерваторских радова на Алтун-алем
џамији, урађена су и мања сондажна истраживања,
као и на западном бастиону и око Куле мотриље
на Градској тврђави. Једина нешто озбиљнија
истраживања започета су у оквиру зграде Музеја, која лежи
на остацима хамама из турског периода.
Насупрот археолошким истраживањима, конзерваторски радови
су изведени на већем броју џамија, старом хамаму, хану, митрополији.
За археолошка истраживања на територији коју покрива Музеј
“Рас” у Новом Пазару важно је нагласити и да су резултати
увек благовремено презентовани, првенствено у Новопазарском
зборнику, али и у Старинару, Саопштењима, Гласнику српског
археолошког друштва, Сјеничком зборнику и другим публикацијама
|
